Primitivac

Poznajem čoveka koji je danas uspešni biznismen , a koji je prve veće pare zaradio tako što je prodavao naftu pomešanu sa suncokretovim uljem za vreme inflacije. U mom rodnom gradu, jedan veliki privrednik je namlatio grdne novce uvaljujući ljudima aromatizovan špiritus kao šljivovicu ( sad je u zatvoru, jer je desitina ljudi oslepela.Broji poslednje dane kazne).Čuvene su i one priče o liferantima, još iz doba Turaka pa naovamo, koji su vojsci valjali pesak pomešan sa solju, umesto goveđeg mesa crknute magariće i konje.Dakle , još od davnih dana se tradicionalno srpsko lukavstvo i domišljatost, zasnivalo na principu „zajebi bližnjeg svog“.Prevara , kao idealan način za minimalno ulaganje i maksimalni profit.

Zbog toga i nije čudno što mi je vazduh zamirisao na Partner i Vek, te čuvene cigarete iz onog perioda mid –devedesetih ( koje su se masovno prodavale na uličnom tržištu), dok sam čitao vest o organizovanom odnošenju i distribuciji 18.000 budjavih torti sa kragujevačke deponije.Opet je sve bilo kao nekad. Kao u vreme bombardovanja, kada smo umesto prave čokolade jeli „Amerikanu“ i ostale šećerne tabele, od kojih trnu i otpadaju zubi, a stvara se karjes crn kao katran.Jebiga, šta zna dete šta je bofl roba.Bitno je samo da se stavi nešto slatko u usta , da se zasladiš kad te stigne umor jer si celo prepodne jurcao sa vršnjacima po ulici.Tada se klasiranje stanovništva i moglo da se vrši po tome ko je krkao kakve slatkiše. Deca prevaranata, uglednih biznismena i onih koji su dobro plivali u govnjivoj svakodnevnici, cepali su švercovane milke i mocart kugle.Mi ostali, deca večite srednje klase , rokali smo amerikane i „Ulkerove“ šećerne table sa buvljaka.Najgora sirotinja , kao i danas, nije kvarila zube. Imala je preče misli od onih o slatkišima.

I sad kada su kamioni sa skapanim tortama  napustile djubrište i krenule da nadju put ka toplim kragujevačkim domovoma, trebalo je opipati puls javnosti.Da li su ih kupovali?Jesu li jeli?Kakve zdravstvene tegobe imaju?I onda te, dok sediš ispred malog ekrana porazi činjenica , da sitna bakica iz Kragujevca kojoj su postavili ovo pitanje odgovori: „ Da , naravno da sam kupila tortu, odmah sam je kupila čim sam videla da košta 50 dinara“!!!

Eto razloga da se kod gradske vlasti kragujevačke upali crvena lampica.Alarm iz vrha koji kaže da će se hitno spovesti istraga, da će maroderi koji su pustili na tržište neispravnu robu iz namere da profitiraju na zdravlju naroda biti uhvaćeni i kažnjeni.Međutim , nešto drugo stoji iza bojažljivosti političara za zdravlje svojih sugradjana.Opasno i surovo saznanje da je danas čovek spreman da u nemaštini , pojede i golo govno , samo ako miriše i izgleda kao kolač i ako ne košta mnogo.Ne haju gladni stomaci , koji tortu ne probaju često , za mogućnost trovanja. Za njih je to roba na akciji, idealna za kupovinu, truli kompromis izmedju cene i kvaliteta.

Bitno je da se priušti onaj sve više varljiviji privid životnog komfora i stabilnosti: kilo pečenja i torta za Božić i Novu godinu.Stomaci će da svare, nisu plišani, i gore stvari su prošle kroz njih.A i ako se dogodi neki proliv ili trovanje, šta je to u odnosu na par sati porodičnog mira  i bega od realnosti .Zato se prekrsti pre jela i poželi svima prijatno.