Primitivac

RTS- ov  jutarnji program pamtim najbolje iz onog vremena kad sam bio osnovac.Budiš se teškom mukom, krmeljiv i musav, pakuješ torbu za školu, oblačiš garderobu koju si pripremio sinoć pre spavanja, ideš na umivanje, pa na doručak u dnevnu sobu.Tu te već čeka doručak, keva i ćale se spremaju za još jedan radni dan, baba se muva po kujni , a deda sedi za stolom pored tebe i menja programe daljincem.Od 7 do 7 i 30 su servisne informacije: dal je u toku noći pukla neka vodovodna cev, dokle danas rade javna preduzeća, kad počinje isplata penzija i slično.Obavezno tu dovuku nekog uštirkanog birokratu sa lokalnog nivoa da izbaljezgari koju rečenicu. Od 7 i 30 do 7 i 40 ide crtani film ( uglavnom je bio Vitez Koja, mada je s vremena na vreme uletao i Pink Panter) .Čim odgledaš crtani, dižeš se sa stolice i cepaš u školu. Posle su sve privatne televizije ubacile jutarnji program, ali je šema programa ostala uglavnom ista.Malo informacija, malo muzike, poneki crtani i to je to.Ne valja ljude masirati teškim temama od ranog jutra .

 

Bežeći od svojih kompleksa i nemeza iz prošlosti u daleki Davos, premijer Srbije ništa nije hteo da prepusti slučaju, i sačuvao je tradiciju jutarnjeg programa neokaljanu. Najavljeno gostovanje Voje Šešelja u vanrednoj Maretovoj „Ćirilici“, u terminu u kom je nekad na RTS-u išla ona emisija „Kuvati srcem“ , otkazano je u 5 do 12 (u ovom slučaju do 9), jer je Mare sa žaljenjem konstatovao da Šeki nije ispoštovao dogovor i pojavio se u studiju.Nakon kratkog saopštenja , nastavilo se sa prikazivanjem dokumentarca o majmunima, da bi zatim počeo nezaobilazni crtać, za neke nove mlađe naraštaje.

Jedna narodna poslovica kaže da samo dobro tepan i dobro jeban nikad ne zaboravljaju. Premijer Srbije je kao kultni urbani intelektualni lik sa beogradskog asfalta, retko imao priliku da bude tepan.Međutim , od kako su on i njegova zantasko –keramičarska ekipa zajašila umesto žutih derikoža i lopova, nikako da saznamo, da li je i kako naš premijer u prošlosti bio jeban. Ne u doslovnom već u političkom smislu , razume se.Iako je rascep između njega i Voje nastao još 2008., iako je Premijer , kao i Vlada Stojković svojevremeno , pred evropejski tabor Srbije izašao sa porukom „Oprostite mi moju ružnu prošlost“, nikako da se utvrdi zašto je ta prošlost bila gora.Ili možda bolja.Vučkela se poneo  kao dete koje je na polugođu naređalo 4 jedinice, pa namerno prećuti roditeljima da će uskoro roditeljski, sakrije đačku knjižicu , i dovede dva drugara da slažu njegovu mamu kako roditeljskog zaista neće biti.

U strahu su velike oči , pa se Beograd nekad vidi i iz Davosa, iako je razdaljina poprilična.Ko zna, možda ćemo o mučnim premijerovim osećajima prema mogućem Vojvodinom gostovanju na nacionalnoj frekvenciji imati prilike da čitamo u intimnim bilješkama , koje je Blic počeo već intenzivno da objavljuje.Možda ćemo između napisanih redova moći da zaključimo šta to Voja Šešelj, taj politički marginalac i čovek prevaziđenih ideja, zna o njemu što narod još ne zna, a što ni po koju cenu ne sme ni da sazna.

Namera da se Šekijevo gostovanje kod Marića, stvarno pretvori u „ Kuvati srcem“, gde će se montažom od snimljenog materijala zaista smućkati jelo koje je po ukusu SNS armije je propala.Ko zna kakvo bi to jelo bilo, jer znamo da su kuvari vešti.Verovatno bi posredstvom savršene montaže Šeki postao najveći Evropljanin Balkana, najveći pobornik evrointegracija. Nije nomoguće da bi ga nadsihronizovali, recimo glasom Čede Jovanovića, koji kaže kako je Amerika tradicionalni srpski prijatelj.Takav Šešelj bi bio prihvatljiv , moderan, poboljšana verzija Šešelja za 21. vek i u skladu sa zvaničnom politikom Srbije.

Ali od svega toga ipak ništa.Muda Vučketove svite su se u ovom slučaju smanjila do nivoa klikera, pa tako preko noći, nacionalni heroj i borac za slobodu izražavanja postade i Ivan Ivanović, čovek koji je karijeru izgradio pričajući nešto što je malo smešnije od prosečnih kursadžija fazona petkom uveče.Jebena je ona država u kojoj Ivan Ivanović nosi etiketu državnog neprijatelja i čijih se reči plaše bajčetinski šeik i povezana kompanija.

Ako ništa drugo , makar je dobra bila ona emisija o majmunima.Sad čekamo još crtani film.

 

„Revolucije, evolucije, ideologije , pogledi na svet, filozofije , nacionalizmi i demokratije predstavljaju samo formule za ostvarivanje totalne laži života.One nisu ništa drugo nego ideali koji se ne mogu realizovati, jer i ne postoje zato da bi se realizovali, već se shvataju kao taktika za skrivanje zločinačke stvarnosti u obliku laži, nasilja,eksploatacije, korupcije , vladavine ličnog dobra i vladavine manjine!“...(Adv. Ilija Radulović)

Jedina stvar koja je nesumnjivo strašna i neoprostiva u napadu na Šarli Ebdo, jeste da je 12 ljudi izgubilo život samo zato što su radili svoj posao i što su tog dana bili na radnom mestu.Zato o pokojnicima sve najbolje ,jer je ljudski život ipak nešto najvrednije i najsvetije, iznad svih ostalih vrednosti.Međutim, kako se svih ovih dana ne smiruju priče i jeremijade javnosti o tome kako je ovo atentat na slobodu mišljenja i izražavanja, odmah mi padne na pamet ona čuvena parabola o slonu i slepcima.

 

Elem, priča počinje tako što je u jednom kraljevstvu, kralj naredio da se pred njega izvedu svi podanici koji su slepi. Nakon što su vojnici ispred dvora okupili sve slepce u kraljevstvu , kralj izađe pred nih i naredi slugama da dovedu jednog slona .Nekim slepcima dao je da opipaju glavu slona, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je dao da opipaju slonovo uvo, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je pokazao surlu... trup... nogu... stražnji deo slona.. rep... čuperak na vrhu slonovog repa, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.'.

Na to kralj stade pred one slepce i upita ih: 'Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon?'
Slepci kojima je bila pokazana glava odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik buretu.'
Slepci kojima je bilo pokazano uvo odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik lepezi.'
Slepci kojima je bila pokazana surla odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik gredi.'
Slepci kojima je bio pokazan trup odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik ambaru.'
Slepci kojima je bila pokazana noga odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik stubu.'
Slepci kojima je bio pokazan stražnji deo slona odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik avanu.'
Slepci kojima je bio pokazan rep odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik tučku.'
Slepci kojima je bio pokazan čuperak na vrhu slonovog repa odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik četki.'

Onda uz reči: 'Slon je ovakav, a ne takav. Slon nije ovakav, već takav', počeše oni da se međusobno udaraju pesnicama. I to vrlo razveseli kralja.

Samo na osnovu ove priče može se utvrditi koliko su su neuhvatljivi i neodređeni termini “sloboda”, “demokratija”, “Pravda”, u koju se kunu svi današnji ljudskopravaši, cela ona morbidna evropska zajednica koja propagira zaštitu i poštovanje nečega , oko čega se celokupno čovečanstvo nikada neće složiti.O slobodi će jedno misliti advokat iz Berlina, drugačije trgovac iz Rijada, a drugačije farmer iz Lagosa.Brisanje ovih razlika je nemoguće, ma koliko se razne međunarodne organizacije trudile da pravno uobliče i koncipiraju pojam slobode u različitim dokumentima , i da ga kao takav načine obaveznim celom svetu.Shvatanje slobode će , bez obzira na njenu zvaničnu definiciju uvek biti različito u zavisnosti od religije, okruženja i moralnih vrednosti u nekom delu planete.

Samo postojanje tih razlika između određenih nacija i grupa ljudi u shvatanju slobode je kao stvoreno da se inicira neki sukob, nesporazum rat. Usled tih razlika, oni majmuni sa kalašnjikovima su toga dana hladnokrvno izrešetali sve što im se našlo na putu, bezrezervno verujući da time čine ispravnu i poštenu stvar.Kao i posle svakog “trigger eventa” ovakve vrste, krenuli su talasi nasumičnog nasilja nad muslimanima širom Francuske .Iz jednog zločina se uvek rađao drugi zločin.

Ipak, u pozadini cele priče, celog ovog haosa, napad na slobodu je tek posredna stvar i uzgredna posledica.Nešto drugo, mnogo očiglednije, a ipak nevidljivo stoji iza ovog masakra.

 

Dan nakon pokolja, internet portalima u Srbiji je munjevito protrčala serija karikatura Šarli Ebdoa, za vreme bombardovanja Srbije 1999.god., na kojoj su Srbi prikazani kao monstrumi koji siluju žene, pljačkaju i ubijaju šiptarsku nejač. Mnogi su tada zarotirali svoj stav o Šarliju za 180 stepeni. Dotadašnji borci za slobodu govora sada su bili “ Pokvarenjaci koji su dobili ono šta su zaslužili”.Sve i da ima istine u tome, to nije ni ni blizu srži problema , ni blizu suštine koja daje odgovor na pitanje : Zašto su ljudi u Šarliju pobijeni?Za mene, to pitanje može da ima samo jedan odgovor:

Siroti Šarli je žrtva manipulacije.

Da se vratimo u 1999.  Tada je bilo ne samo popularno već i vrlo profitabilno napadati Srbe .To je prodavalo novine.Ja želim da verujem da je među ovim sirotim pokojnicima bilo i onih koji su mislili drugačije od onog što karikatura pokazuje.Međutim, nikada u časopisu nije bila prikazana druge strane priče o Srbima, dakle verovatno su i oni koji su mislili drugačije morali da se pokore zvaničnom stavu uređivačke politike.I gde je tu sloboda mišljenja ( i to već unutar njihove redakcije)?Druga varijanta ( u koju ne želim da verujem) je da su svi novinari bili jedinstveni oko toga da su Srbi silovatelji i ubice.Onda bi to moglo opravdati priče o slobodi govora,ali onda za mene ti ljudi nisu borci za pravdu i slobodu, već kukavice kojima je bilo najlakše da idu drvljem i kamenjem na one koje je ceo svet mazao govnima.

Tužna istina je da danas nigde na zemaljskoj kugli ne postoji sloboda mišljenja u novinarstvu ( pa makar se ta redakcija zvala i Šarli Ebdo).Čim je neko odlučio da hleb zaradjuje kao novinar , on je svoje pravo da slobodno misli prodao za svoju platu. Svoje pravo je zamenio za to da bude vojnik koji će da brani interese i stavove onoga ko mu platu daje.A dobro se zna kakvo su mediji oružje u današnjoj borbi za monopolistički položaj u politici, trgovini, ekonomiji uopšte.Novinari lagano postaju plaćenici koji za manju ili veću svotu novca “ubijaju” rečima i tekstovima za interese svog poslodavca ,vlasnika kapitala .I tu ono opravdanje o nezavisnom novinarstvu nema mesta. Jednostavno, u današnje vreme, celokupna novinarska kasta nije u takvom finansijskom položaju da bi bila nezavisna od bilo koga.

Tako izmanipulisani vojnici Šarlija su pali za interese onoga ko im je obezbedjivao egzistenciju, ne za slobodu, boljitak ili napredak celokupnog čovečanstva.Zna se dobro i ko bi mogao da stoji iza Šarlija, ko je godinama obezbedjivao milionske tiraže i uslove za popularnost u Francuskoj.

Isti oni ljudi iz senke koji izmisle povredu ljudskih prava u Libiji , Iraku , Siriji kako bi poslali vojsku da se dokopa nepresušnih izvora nafte u tim zemljama.Isti oni koji naoružavaju  razaćene bande u Somaliji rashodovanim ruskim kalašnjikovima.Isti oni koji su nam montirali slučaj Račak i omogućili nam da se lagano skapavamo od osiromašenog uranijuma, godinama nakon bombardovanja.

Isti ti će sada koristiti napad na Šarli kako bi inicirali novi krstaški rat. Jer su u ratovima uvek profitirali špekulanti, liferanti, trgovci oružjem.Sudbina ljudiskih života se danas izražava u količini zelenih novčanica.Budućnost čovečanstva zavisi od ishoda surove borbe za profit , kapital, moć .Koliko će tu ljudskih života, kao žetona u partiji pokera , biti bačeno na sto nije uopšte bitno.

“Cilj opravdava sredstvo “ reče Makijaveli.Izgleda da se ovo neće završiti samo na jednom Šarliju.

Poznajem čoveka koji je danas uspešni biznismen , a koji je prve veće pare zaradio tako što je prodavao naftu pomešanu sa suncokretovim uljem za vreme inflacije. U mom rodnom gradu, jedan veliki privrednik je namlatio grdne novce uvaljujući ljudima aromatizovan špiritus kao šljivovicu ( sad je u zatvoru, jer je desitina ljudi oslepela.Broji poslednje dane kazne).Čuvene su i one priče o liferantima, još iz doba Turaka pa naovamo, koji su vojsci valjali pesak pomešan sa solju, umesto goveđeg mesa crknute magariće i konje.Dakle , još od davnih dana se tradicionalno srpsko lukavstvo i domišljatost, zasnivalo na principu „zajebi bližnjeg svog“.Prevara , kao idealan način za minimalno ulaganje i maksimalni profit.

Zbog toga i nije čudno što mi je vazduh zamirisao na Partner i Vek, te čuvene cigarete iz onog perioda mid –devedesetih ( koje su se masovno prodavale na uličnom tržištu), dok sam čitao vest o organizovanom odnošenju i distribuciji 18.000 budjavih torti sa kragujevačke deponije.Opet je sve bilo kao nekad. Kao u vreme bombardovanja, kada smo umesto prave čokolade jeli „Amerikanu“ i ostale šećerne tabele, od kojih trnu i otpadaju zubi, a stvara se karjes crn kao katran.Jebiga, šta zna dete šta je bofl roba.Bitno je samo da se stavi nešto slatko u usta , da se zasladiš kad te stigne umor jer si celo prepodne jurcao sa vršnjacima po ulici.Tada se klasiranje stanovništva i moglo da se vrši po tome ko je krkao kakve slatkiše. Deca prevaranata, uglednih biznismena i onih koji su dobro plivali u govnjivoj svakodnevnici, cepali su švercovane milke i mocart kugle.Mi ostali, deca večite srednje klase , rokali smo amerikane i „Ulkerove“ šećerne table sa buvljaka.Najgora sirotinja , kao i danas, nije kvarila zube. Imala je preče misli od onih o slatkišima.

 

I sad kada su kamioni sa skapanim tortama  napustile djubrište i krenule da nadju put ka toplim kragujevačkim domovoma, trebalo je opipati puls javnosti.Da li su ih kupovali?Jesu li jeli?Kakve zdravstvene tegobe imaju?I onda te, dok sediš ispred malog ekrana porazi činjenica , da sitna bakica iz Kragujevca kojoj su postavili ovo pitanje odgovori: „ Da , naravno da sam kupila tortu, odmah sam je kupila čim sam videla da košta 50 dinara“!!!

Eto razloga da se kod gradske vlasti kragujevačke upali crvena lampica.Alarm iz vrha koji kaže da će se hitno spovesti istraga, da će maroderi koji su pustili na tržište neispravnu robu iz namere da profitiraju na zdravlju naroda biti uhvaćeni i kažnjeni.Međutim , nešto drugo stoji iza bojažljivosti političara za zdravlje svojih sugradjana.Opasno i surovo saznanje da je danas čovek spreman da u nemaštini , pojede i golo govno , samo ako miriše i izgleda kao kolač i ako ne košta mnogo.Ne haju gladni stomaci , koji tortu ne probaju često , za mogućnost trovanja. Za njih je to roba na akciji, idealna za kupovinu, truli kompromis izmedju cene i kvaliteta.

Bitno je da se priušti onaj sve više varljiviji privid životnog komfora i stabilnosti: kilo pečenja i torta za Božić i Novu godinu.Stomaci će da svare, nisu plišani, i gore stvari su prošle kroz njih.A i ako se dogodi neki proliv ili trovanje, šta je to u odnosu na par sati porodičnog mira  i bega od realnosti .Zato se prekrsti pre jela i poželi svima prijatno.