Primitivac

Da Sale Nacionale Đorđević nije u septembru mesecu zasukao rukave i sa 12 odabranih momaka doprineo da Srbija unese još jednu medalju u svoju kolekciju, naša košarkaška scena bi mogla komotno da se uporedi sa nekom od audicija za zvezde granda i slučne muzičke programe. Dođe na te audicije dosta ljudi koji znaju da pevaju, ali se pojave i gomila onih blentavih , krezubih, mutavih , mentalno obolelih; gomila onih koji bez blama krešte u mikrofon jer vole da ih snima kamera i koji vole „da izadžu na televizor? majke mi !!!“.I takve budale obično zasene ove muzički obdarene , jer publici nikad dosta dvorskih luda, klovnova, pajaca i cirkuzanata.Jedni im se smeju , drugi ih sažaljevaju, treći ih ogovaraju, ali efekat ostaje. Ukrali su šou i priča se samo o njima.

Sport i biznis u našoj državi nikad nisu išli zajedno. Još mučimo muku da se oslobodimo onog davnašnjeg komunističkog koncepta sportskih klubova kao mesta „ gde omladina treba da kvalitetno provodi vreme i razvija telo i duh“.Šlepanje takvih nekadašnjih utopističkih ideja u 21. veku  dovodi do toga da se i ovo malo crkavice što je ostalo u nacionalnim kasama ,ide za pomoć Zvezdi i Partizanu, nespornim kraljevima gubitaškog poslovanja poslednjih decenija.Čim je onomad uz imenicu sport dodat pridev profesionalni, u svim normalnim zemljama je to prestala da bude državna stvar.Zato je nesumljivo da su i beogradski blizanci i svi ostali klubovi u Srbiji zreli za gazdu, jednostavno je za te stvari privatizacija najpoštenije rešenje.Šef, boss, gazda, padrino , će da odlučuje ko će da dobije keš a ko nogu u dupe.

Međutim , baš kod tog davanja noge u dupe, budući ponosni vlasnici srpskih giganta će imati naviše problema. Pogotovo kad dođe vreme da se nogira gomila paramecijuma, amebi i umnih invalida koja već godinama pod maskom „ uspešnih sportskih radnika“ parazitira na domaćoj sportskoj sceni , i koji se u opštoj konfuziji snalaze kao šarani u Dunavu.Posebno jer ih mnogo ima i sa crvene i sa crno-bele strane Srbije.

Da ne tupim: Vujošević Dušan, crnogorski državljanin na privremenom radu u Srbiji, nedavno je u svom maniru velikog intelektualca žestoko isprozivao legendarnog Ranka Žeravicu, jer se ovaj usudio da konstatuje kako su Duletovi puleni na meču protiv Zadra šutirali slobodna bacanja nekih „juniorskih“ 70%.Dule je odmah nafilovao kako Žeravica nema pravo da komentariše bilo šta u vezi Partizana jer nema ni jedan klupski trofej, uz briljantnu dvosmislenu sintagmu da „smrt ima dobar ukus“, te da je grehota od Boga što je Žeravica nadživeo prof. Acu Nikolića za 30 i kusur godina.

Ko u životu nije video Ranka Žeravicu mogao bi samo na osnovu ovih konstrukcija da ga zamisli u glavi kao zlog čiču, koji pljuje , psuje i vredja sve što mu padne napamet, a sve to ogrnut zvezdinim šalom. Pogrešno. Žeravica je jedan simpatičan čikica , koji se bliži desetoj deceniji života i koji je u svojoj karijeri uspeo da postane svetski i olimpijski prvak na čelu tadašnje ekipe SFRJ, i koji se danas s vremena na vreme pojavi na nekoj od televizija da iskomentariše košarkaška dešavanja. Izmedju ostalog stigao je i da osvaja te , za Duleta nepostojeće, klupske trojfeje , od kojih jedan upravo sa partizanom 1996.godine.Da ironija bude veća Vujošević direktno lepi šlajmaru za lice čoveku koji je učestvovao u usponu Partizana tokom sedamdesetih godina. Do tada je Partizan bio ekipa zanemarljivog kvaliteta, tada su titule odnosili OKK Beograd, Cibona ( tadašnja Lokomotiva), Zvezda, Bosna, i neki drugi klubovi.Žeravica je između ostalog, prvi čovek koji se u SFRJ borio da se ozvaniči zanimanje košarkaškog trenera, da se uplaćuju doprinosi, da teče radni staž, da se ugovornim putem urede svi aspekti pravne zaštite trenera kao zaposlenog lica. Gledano dalekosežno, da nije bilo Žeravice, ni Dule ne bi mogao da namakne one masne pare tokom kratkometražnog kampovanja u ekipi CSKA Moskva.A porediti njegove i Žeravicine uspehe stvarno je smešno. Svaki navijački neostrašćen pratilac košarke u Srbiji može da posmatra Duška Vujoševića kao čoveka koji 15 godina zaredom  lepo spremi ekipu koju mu sastave Saša Danilović i Todorić, i koji je reprezentaciji , tada aktuelnom svetskom i evropskom prvaku, instalirao na spisak Djuru Ostojića, Vuleta Avdalovića, Dušana Vukčevića i Kostu Perovića.

Na drugoj strani u glupostima ne zaostaje i onaj vlasnik mutantske tvorevine čije je pravno sedište u Železniku, dvorana u Pioniru, čiji je grb pozajmljen od nekadašnjeg kluba KK Crvena Zvezda, a ime nosi po jednom od državnih preduzeća.Pošto grdne novce namaknute mešetarenjem na Kosovu, u kojoj je postao neprevazidjeni maher trgovine nekretninama, Ćoki sada pokušava da prodaje one stare šibicarske fore da 2 miliona + 3miliona ne čine 5 miliona, već da su to stvarna 3 miliona , dok se ona 2 , navodno iz prošle sezone ,tu šlepaju kao ušteđevina , te se izgleda ne troše nego samo prikazuju. Dakle ta 2 ušparana se ne troše, već se troše ona 3 , predviđena za ovu sezonu i to za namirenje potreba i KK FMP i KK Crvena Zvezda i KK Crvena Zvezda Telekom!!! Ćoki u transu urla „mapetovci napravite klub“ i kaže da je“ zvezda kao najveći srpski brend uvek delila sudbinu naroda“. Mislim se : super care, daj i meni onda da treniram sa prvim timom za 4 glave mesečno, nisam neki igrač , al kad se spremim možda i uspem da izbacim Rebića iz rotacije. Jebeš to da zvezda deli sudbinu naroda, daj malo narod da deli sudbinu zvezde.

Zaključno sa danom završetka ovog teksta desile su se još dve stvari:

1.Ranko Žeravica je u maniru stare škole gospodstva, na baljezgaranja Duće Vujoševića odgovorio da neće da ulazi s njim u polemiku, jer smatra da je su njegove reči izgovorene u afektu.Šmekerski , nema šta.

2.Nekadašnji drugi pik sa jedne od najjačih draftova u istoriji NBA , Darko Miličić, neuspešno je započeo svoj izlet u kikboks, jer je izgubio od nekog anonimusa koga su mu izveli , u nadi da Dare neće dobiti batine ili da će čak pobediti.

Nevezano što je Dare veliki i human čovek, mučno mi je bilo da gledam kako se bacaka  po ringu onim svojim otromboljenim telom, žarko želeći da radi ono što ne ume. Ono što ume da radi ( i što je mogao da radi možda najbolje od svih centara u Evropi), prestao je da radi pre godinu dana.U tih par minuta koje je proveo u ringu mogla je da se vidi naša trenutna situacija: košarkaši se tuku i pecaju ,lopovi zgrću pare, Megatrend doktori jure te lopove, a grobari umesto da mafijaše i lopove koji se međusobno poubijaju spuštaju u rupe , rukovode državom.

Miličić je izdržao rundu i po, mi ostali smo još ošamućeni i u konopcima. Jebem li ga dal će nas spasiti zvono.