Primitivac

Ne znam šta drugi misle, ali za mene je najznačajniji trenutak u razvoju ljudskih prava i sloboda u zemlji Srbiji ,onaj kada je Vojvoda Šeki, posle dvanaestogodišnjeg kampovanja u haškom pritvoru, provalio socijalne mreže i blagodeti koje Youtube i Twitter  mogu da učine njegovoj karijeri. Brzi prenos informacija posredstvom interneta nam omogućava da svakog četvrtka , negde u popodnevnim časovima , odgledamo redovnu konferenciju za novinare koju Vojvoda drži u predstavništvu stranke, i koji je zasigurno najbolji stand-up nastup i najbolja live emisija na srpskoj medijskoj sceni. Pregledi se gomilaju iz dana u dan, narod se nasladjuje dok gleda kako Vojvoda ozbiljno- neozbljinim tonom istresa pikanterije i gadosti iz života naše političke elite, uz onaj njegov često iritantni cinizam i smisao za provokaciju.Nije to oduševljenje informacijama, godinama mi sve znamo o tim likovima, nešto iz raznih pristrasnih novina, nešto pokupimo u kafanskim razgovorima, nešto iz prve ruke od slučajnih svedoka pojedinih govnjivih dešavanja. To je oduševljenje time što Šeki priča naglas ono što bi svako od nas želeo makar jednom da istrese u javnost ili u kameru, ali nas uvek jebe strah od toga, šta će biti posle. Kako preživeti?

Ta famozna sloboda mišljenja i govora, i njena izvikana podgrupa „ govor mržnje“ je uvozni proizvod iz čuvene američke fabrike demokratije.To je taj Prvi amandman, deo „najsavršenijeg  ustava u istoriji“, na čijoj je zloupotrebi  i izgrađena ideja globalizma, u kojoj bi Amerika imala ulogu prvog najvećeg svetskog policajca i najvećeg svetskog monopoliste u oblasti zelenašenja. U suštini, nije to u osnovi bila tako nehumana ideja. Sećam se da sam na internetu jednom video sliku nekog grafita koji je glasio „ Demokratija je kada nisi zatvoren, zato što si bio otvoren“. Upravo to je trebala da bude srž cele stvari - da slobodno iskažeš svoje mišljenje i da ti zbog toga ne fali dlaka s glave.Međutim, čovek je kvarljiva roba, a oni koji imaju moć i lovu , večito jebu one koji je nemaju .To je i princip koje su usavršili vlasnici zelenih novčanica iz Vašingtona poslednjih decenija: pikiraj slabiju zemlju, podmaži par namazanih likova da zapale masu i stanovništvo, pa onda zavrti propagandu kako im tamošnja vlast ograničava ljudska prava i slobode, pa kad oboriš vlast, namesti svoje ljude tamo, pa ih jaši dok ne lipšu do kraja.Prost plan osvajanja kapitala , bez okrvavljenih ruku .Sloboda i demokratija.

U današnjim društvenim odnosima mediji su svakako najmoćnije sredstvo manipulacije slobodom govora. Još onomad , Tomas Džeferson, treći predsednik Ju-Es-And-Eja reče da bi uvek više voleo da ima „ novine bez vlade, nego vladu bez novina“, a to beše pre nekih 200 i kusur godina. Najveći živi svetski intelektualac Noam Čomski , u svom delu „Mediji, propagada, sistem“ izlaže 10 ključnih tačaka za upravljanje ljudima putem medija, odnosno prostije rečeno „10 načina za pišanje po sirotinji“. Kao prvu i najbitniju tačku , Čomski ističe preusmeravanje pažnje javnosti. „Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih  problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.”

Premijer Vučkela je svojevremeno bio dobar student. Dok je radio na mestu podguzne muve kod Vojvode Šekija, sigurno je morao da isčita gomile i gomile antiglobalističkih knjiga ( od Čomskog većeg antiglobaliste nema), pa je velika verovatnoća da je naleteo i na ovo delo. Pogotovo jer se slepo drži navedenih pravila i ne popušta ni milimetar.Dok su skapavali dalekovodi i ledile se trafostanice i bakarne žice po Majdanpeku, gledali smo po 10 puta kako se Bogićeviću stavljaju lisice na ruke i kako vrsni analitičari kao najveću pretnju prosperitetu Srbije  predstavljaju  pakleni i nadrealni savez Hrvati- Šešelj-Američke tajne službe . Onda okreneš kanal – a ono na Pinku direktan prenos depilacije Sorajine pičke.Pa opet okreneš kanal  i vidiš Bata Đošu kako grokće dok priča vic kod Lee Kiš, dok Zorica Marković meće sredinu leba u moču od pečenja i pomijari.

Danas je kao udarna vest u svim dnevnim novinama bila da je šlem spasio život ministru Antiću , a zaobilaznim putem, nekim poluilegalnim medijskim kanalima i za kafanskim stolovima si mogao da saznaš da su poreski inspektori po istom tom mračnom Majdanpeku lešinarili da utvrde zašto privrednici neevidentiraju promet robe!!! Zaboravili ljudi da je i fiskalna kasa električni aparat, i da je neizvodljivo da radi bez električne energije , pa se brže-bolje pokunjili i odmaglili u tople kancelarije bez ijedne napisane kazne.Putevi medijskog čarobnjaštva su beskrajni, a kompletna politička garnitura je primenjuje kao vaspitno sredstvo, kojom se ispira mozak i utiče na svest naroda.

I onda o toj opštoj atmosferi davanja anestezije narodu u jezik, Voja Šešelj ispada kriv što ponavlja ono što je pričao i pre svoje dvanaestogodišnje pauze, sve pod firmom „govora mržnje“.Osim onog komentara o Đinđiću koji je stvarno degutantan, šta mu se može zameriti? Što i dalje hoće Veliku Srbiju? Što ne voli Hrvate?Što opet etiketira ljude kao izdajnike?Pa sloboda govora i mišljenja nas uči da slobodno možeš da kažeš šta si naumio i šta ti se dopada a šta ne.Hrvatima se ne sviđa šta on govori o njima? Pa i oni ga mažu govnima iz dana u dan. Nije korektno nazivati ljude izdajnicima? Sve dok ga neko od prozvanih ne tuži za uvredu i klevetu, može da trtlja šta oće .

To je problem , što možeš da pričaš ono što želiš, sve dok to ne ide kontra vlasti i sistema. Što peder više nije peder, nego mora da bude gej. Što ne smeš da kažeš nekom da je lažov , nego da priča neistine.I sve tako , dok ti izražavanje u eufemizmima ne postane navika i dok ne postaneš srećan što imaš krov nad glavom, platu od 30.000 dindži mesečno, posao kod drčnog privatnika ili u propaloj državnoj firmi i pečenje za Novu godinu. Sve dok se civilizacijski točak ne vrati unazad i dok se ne uklopiš u ovo vreme u kome „biti izuzetan, znači biti prestupnik“.

U vreme kineskog jednoumlja svi su nosili one jednobojne plave košulje tzv. „maovke“ , kako bi iskazali odanost velikom vođi.Čini se da se bliži vreme kada će svako od nas morati da metne silikone u usne i da nauči da ukrsti prste na pravi način.