Primitivac

Kao medicinski pojam, paranoja predstavlja „psihozu koja se karakteriše sporim razvojem trajnog i sumanutog sistema, sa očuvanošću jasnoće reda u mislima, volji i delanju.Paranoik najčešće logično rasuđuje, izvodi ispravne zaključke ali iz pogrešnih premisa“. Sa nenaučne strane , svako od nas zna šta je paranoja i kako se ispoljava. Čovek tripuje da ga jure plaćene ubice, da mu kolege sa posla smeštaju otkaz, da mu tašta sipa mišomor u kafu i da ga lagano truje; prosjake koji mu zazvone na vrata izbacuje na ulicu jer u njima vidi lopove , a anketare i popisivače stanovništva ne pušta u kuću , jer u njima vidi sektaše i narkomane.Kad pojedinac oboli od paranoje , uglavnom najebe njegova porodica i okruženje; međutim , kada premijer oboli od paranoje ,uglavnom najebe ceo  narod. Ili se smeje.

Od kako je Vučketova intelektualna elita juče saopštila da se otac nacije prisluškuje po Miškovićevim hotelima, zamalo nisam umro od smeha.Jebem mu mater, pa svi znamo da Srbija nije Amerika, nemamo mi toliko bitnih tajni da bi se ovde režirao jedan Votergejt, u ovom slučaju u kontra smeru. Ali dobro, nek bude. Premijera nam slušaju. Kažu, operativci DB-a su naišli na određene tragove špijunaže i sada imaju opravdanu sumnju da špijunaža zaista postoji.Oni isti operativci koji su pre tri nedelje dozvolili da im šiptarske snage provozaju avionče za velikoalbanskom zastavom iznad punog stadiona. Pametnom dovoljno . Samo ne znam da li su Vučketovi saradnici morali da poslušaju šefa i izađu sa takvim informacijama u javnost, ili su stvarno zabrinuti za njegovo zdravlje i bezbednost . Ako je ovo drugo, u priličnim smo govnima, jer imamo klasičan primer „ludila udvoje“ ( ili kako kažu čike psihijatri folie a deux).

Ipak,  svi mi znamo ko je pravi gospodar Tominog i Vučketovog straha. Doktor pravnih nauka zatočen u haškom kavezu , razume se. Od kako je sistematsko medicinsko iživljavanje pravnih razbojnika iz Haga nad Vojvodom Šešeljem konačno počelo da uzima maha, pojavila se mogućnost da se, makar teško bolestan , vrati u zemlju iz koje je dobrovoljno otišao pre 11 godina. Da se sinu Vučkeli otac konačno vrati sa službenog puta , a kumu Tomi vrati kum , koga je pre par godina prodao za sitne pare.

Međutim ni 11 punih godina pravnog i fizičkog zlostavljanja Voje Šešelja  u haškom kazamatu, gde još nema ni prvostepene presude , gde su prekršeni svi osnovni procesnopravni i etički  principi, nema dovoljno uslova da država bezuslovno garantuje za njega. Ovako, naša cenjena vlada ponovo pruža delimične garancije Šešelju , kao i pre par meseci. Dakle, trgovina je jasna, vlada garantuje za Šekija ,ako se Šeki obaveže da ćuti , sedi zatočen u svojoj kući, spasava šta se spasti može od svog zdravlja i ne uzima u usta svoje nekadašnje šegrte. U junu je Šeki ove uslove odbio, jer nema ljudske slobode bez slobode izražavanja i mišljenja, a sedeti zatočen u kući je isto što i sedeti zatočen u  zatvoru . Ima i ona narodna izreka: i zlatni kavez je samo kavez.

Pa da li je i ovo vid paranoje? Bojati se teško bolesnog i izmučenog čoveka, koji proživljava možda poslednje dane i kome se uskraćuje da umre pored porodice i u svojoj zemlji. Možda.A možda i ne.

Šešelja neko može da voli , a neko ne , ali je činjenica da je on poslednji romantični junak srpskog naroda, koji je ostao dosledan sebi i svojim stavovima, pokazujući da je moralna gromada u odnosu na sve gmizavce i umne invalide koji nam zadnjih 13 godina kroje sudbinu.I činjenica je da je sa ove tačke gledišta  više učinio za državu nego bilo ko drugi, stalno stojeći na prvoj liniji vatre i pokušavajući da svojim briljantnim umom i velikom količinom znanja , argumentovano izlomi sve neistine i laži kojima nas kiti Amerika i EU poslednjih decenija.Koliko se samo na ovom primeru vidi da je Petar Kočić bio u pravu kada je napisao da onaj „ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu , slobodan je i neustrašiv kao bog, a prezren i gladan kao pas“.

Dani i meseci koji su pred nama pokazaće kakav će rasplet biti. Ništa dobro i časno ne treba očekivati ni od predsednika ni od premijera .Njihovo dostojanstvo i poštenje je nestalo pre skoro 7 godina, kada su pljunuli  u ruku koja ih je othranila i osposobila za samostalan politički život.U Srbiji je izgleda suđeno da se najsramnije tačke iz nacionalne istorije ponavljaju, te nije ništa čudno što se izdaje i kumoubistva ponavljaju. Možda i Šešelj nije Karađorđe, ali kum Toma je inkarnacija Vujice Vulićevića u 21. veku.Ljudi koji nas vode tamo gde nas ponižavaju , vređaju, guraju u dužničko ropstvo i nameću kompleks dežurnih krivaca za sve svetske nesreće , ne mogu biti ljudi koji nam misle dobro.

Vujica Vulićević je nakon ubistva Karađorđa , u spomen svom grehu podigao manastir Pokajnicu. Kada kroz X godina bude konačno podignut i taj Beograd na vodi , možda će gazda Arapi i dozvoliti da se makar jedna zgrada nazove Šekijev soliter .