Primitivac

Pre dve iljade i kusur godina , tačnije negde oko 544. godine pre nove ere, u drevnoj Kini beše živeo jedan čoek, zvao se Sun Cu. Po zanimanju beše vojno lice, preciznije general carske vojske, čoek na položaju , buržuj , aristokrata , ugledan i poštovan. Između obavljanja patriotskih dužnosti, uživanja i baškarenja po velelepnim dvorcima koje je nesumnjivo posedovao i spavanja lepih Kineskinja u dupe ; Sun Cu je stigao da napiše nešto što je nazvao „Umeće ratovanja“- vojni traktat, udžbenik, praktikum o vojnim veštinama koji svaki oficir zelembać treba da savlada ako misli da ganja uspešnu karijeru. Vekovima kasnije, taj rad generala Suna postaje jedan od najsvetijih gralova životne filozofije, jedna od najuspešnih motivacionih knjiga i ultimativni lifecoaching priručnik za svakog živog stvora na planeti.

Svako ko je makar jednom imao priliku da pročita Umeće , jasno uočava analogiju koju je čika Sun uspostavio između vojnih i životnih prekratnica. Jednostavno- život je bojno polje a svaka jedinka je general , bitka traje dok god si živ, a crta se podvlači na kraju- tu se vidi koliko si bio mudar, da li si posle svega pukovnik ili pokojnik.

Između ostalog , čika Sun kaže da najbolji general pažljivo bira bitke koje će da vodi, te ako je trezveno i hladne glave ocenio da treba da započne borbu, on tu borbu nikada ne može da izgubi.

E sad, zbog čega je ovo važno? Iz više razloga.

Ovih dana smo se naslušali i nagledali raznih priča i događaja oko godišnjice Oluje. Posve normalna  stvar- Kroati slave Traktorijadu kao svake godine, jebiga, istorija od negde mora da im počne, oni druge istorije nemaju.I sve ono što smo viđali kod komšija sada, viđali smo i prethodnih  godina : malo skupovi, malo vatrometi, malo pečenje na ražnju , malo Ožujske pive, malo Tompsona, malo ustaškog maskenbala i to je to. Slično kao kad mi održimo onaj spektakl na Ravnoj gori, samo četnički urnebes kod nas nema status dogadjaja od nacionalnog značaja kao ustaška parada diljem Lijepe njihove. U nedostatku velikih pobeda i male pobede se mogu proslaviti grandiozno. Pa onda shvatiš da nije sitna stvar da se preko 20.000 vojnika uspešno izborilo sa masom bezubih staraca , žene i male dece.Međutim emocije po strani, čika Sun bi ih pohvalio, ušli su u bitku u koju su mogli da pobede i pobedili su, makar goloruk narod, makar ljude koji nisu imali priliku da uzvrate. Zato se Kroatima ne treba čuditi.

Sa druge strane , ekipa sa desne obale Drine devedesetih godina verovatno nije ni čula za čika Sunovo remek delo. Verovatno su preskočili i pijanog brata Bukovskog koji jednom prilikom kaže da „ako hoćete nešto da uradite , idite do kraja, ili uopšte  nemojte da započinjete“.Pa i Gvozdenog Majkija Tajsona koji najbolje zna da : „Svako ima plan , sve dok ne dobije udarac u facu .E onda moraš da misliš brzo“. Drugim rečima: i za tango i za rat je potrebno dvoje, pa kao što ne puštaš devojku da napusti podijum sve dok se tango ne završi, tako bajo moj ako si već pojeo govna i ušao u sukob i time stavio na kocku i nešto više i vrednije od tvog smrdljivog života , moraš da ideš do kraja, pa kako ti bude.Žrtvovati 200.000 svojih ljudi samo zato što nemaš muda da do kraja pojedeš pitu koju si zamesio , je džukački i kukavički. A još je licemernije da SNS bratija koja je onda kada je bilo rutavo , umesto na frontu, bila urednik radio programa ( Vučkela) i krkala pljeskavice u skupštinskom restoranu ( Gospodin Master) ,oplakuje i žali nad sudbinama onih nesrećnika ,koji su zbog njihovih testikularnih nedostataka bili samo žeton koji se spušta u mašinu za fliper, čisto da se malo poigraš i natiltuješ, pa onda odeš kući.

Ima ovde još jedan citat da bi bilo jasnije. Vins Lombardi kaže : „On any given Sunday you're gonna win or you're gonna lose. The point is - can you win or lose like a man?”

Još jasnije : “Junak ubija mačem, kukavica ubija poljupcem”.

Zato , ako nas i komšije kojim slučajem sudbina ukrsti u finalu vaterpolu turnira, ili žreb namesti meč Dinamo- Partizan, sve će biti mnogo lakše. U sportu Sun Cuova pravila ne važe- bitku ne biraš ti, bitka bira tebe. Izađi na teren i budi bolji. Jer nema nazad, nema pomoći sa strane.Odluke donosiš ti koji si na terenu i donosiš ih odmah. Kad su jasna pravila igre, Kroati se slabo snalaze, gube glavu. Čak beže sa postolja , pa se nikad više tamo i ne vrate.To je najdemokratskije, utakmica , dva tima, jedna lopta , jedan cilj.

Zato pošteno i do kraja, kako u utakmici , tako i u životu.Da bi sutra znali kako se biraju bitke u kojima postaješ i ostaješ pobednik