Primitivac

I ko nakon svega onoga što se sinoć izdešavalo može i dalje da poriče da je Duci Simonović u pravu.Lično sam sve bliži onome što taj doktor filozofije i diplomirani pravnik, kome se godinama lepi etiketa ludaka i teoretičara zavere, već dugo ističe : sport je samo instrument u rukama mondijalista i globalista, kojim se neumorno radi na stvaranju novog svetskog poretka. Naše dugo putovanje u Jevropu, na koje više ne znamo ni kada ćemo niti kakvi ćemo stići , konačno je postalo obesmišljeno i demaskirano. U tu demokratsku Jevropu može se ući samo gladan, žedan, bez ličnog identiteta, bez osećaja pripadnosti državi u kojoj živiš, narodu čiji si deo. Dakle kao rob(ot), čija će jedina svrha postojanja biti da radom i rmbanjem otplaćuje stare kredite, i da od zelenaša iz raznih „evropskih fondova za pomoć“ uzima nove kredite, kako bi se na trenutak mogao kupiti lažni porodični mir, spokoj i egzistencija.

Ali ipak svaka čast Vučiću, jer je za samo nekoliko meseci svojim predanim radom uspeo da omogući da se mapa Velike Šiptarije zavijori u sred Beograda, pred širokim auditorijumom od oko 20.000 ljudi.Svaka čast Vučiću, jer mi smo krivi, mi smo ti koji na svake 4 godine ( nekada i ranije) izlazimo na birališta i opredeljujemo se za to šta ćemo biti u narednom periodu. A Srbija je na izdisaju od onda kada smo pucali u našu nacionalnu svest, kada smo se poput najgorih kockara, zaleteli da prodamo i uremimo sve ono što vredi , samo da bi  došli do keša da izbrišemo stare brljotine i izvadimo stare fleke.Kamatu na taj iznos plaćamo i danas. Zaista, Srbija sve više liči na okorelog kockara, koji je spičkao svoju crkavicu na trke pasa i na ruletu, pa sad trči od jednog do drugog zelenaša , i od zalagaonice do zalagaonice ,kako bi prodao i uremio i ono malo imovine što mu je ostalo. Jebeno je to što kockar uvek udari glavom od zid: neki završe u zatvoru, neki se ubiju, neki crknu sami od muke.Kockar umire, ali dug ostaje, a ostaje i potomstvo koji će taj dug nastaviti da vraća.

U Evropu u koju žurimo, brat albanskog premijera, zajedno sa vrlim međunarodnim diplomatama , u VIP ložu unosi daljinac kojim se upravlja onim letećim čudom , koje nam je tako verno predstavilo kako bi trebala izgledati Albanska država kroz par godina.Hapsimo kreativnog i duhovitog Šiptara, ali mu ipak ne možemo ništa , jer ga štiti USA pasoš koji je nosio u džepu pored daljinca. Kako uhapsiti američkog državljana, vaspitanog na osnovima čuvene američke demokratije, na idejama Prvog amandmana koji garantuje slobodu mišljenja i govora? On kao pripadnik američke države ima svako pravo da pokaže kako želi da izgleda njegova matična albanska država, i nemamo prava da ga sprečavamo da to javno pokazuje.Demokratija at her finest, kako bi se reklo.

Mi smo , sa druge strane trampili našu demokratiju za ulazak u Evropsku uniju. Da se, kojim slučajem u Tirani nad stadionom zaviorila mapa Srbije u granicama Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica, demokratske čike bi nam već pripretile sa jedno tri metra sankcija, a predsednik Toma bi morao da svoje intelektualne veštine stečene na naprednim master studijama iz oblasti ekonomije , koristi da se opet izvinjava jer se povampirila velikosrpska zver.

Još veći paradoks je praviti vojnu paradu, sa vojskom koja ne postoji.Jer mi već godinama nemamo vojsku, imamo samo cirkuzante čije se školovanje svodi na to da u ritmu gaze strojevi korak, stoje u vrsti pod konac i da napamet nabubaju koliki je prečnik cevi kalašnjikova. Zato je i onaj nesrećni Mitrović morao da lovi ono avionče po terenu, da skakuće kao zec, iako je svaki od dokonih pripadnika žandarmerije i vojske mogao da ga skine hicem iz pištolja. I to bi bilo potpuno opravdano, jer ekstremne situacije zahtevaju ekstremne mere.Kada Putin 16.oktobra bude postrojavao artiste i mažoretkinje u uniformama tzv. Vojske Srbije , svakako će morati da gleda u nebo, kako iz pravca Rumunije ne bi doleteo dron sa zastavom na kojoj piše KRIM JE UKRAJINA.

 Kada parada prodje, par dana ćemo da veličamo našu vojnu moć, bez obzira što nam se šiptarska gamad popišala i na ono malo nacionalnog ponosa koji nam je ostao.Moraćemo da se vratimo u svet u kome je poželjno biti peder, ali zato nije poželjno biti Srbin.U tamni vilajet Gospodara Vučića, koji je svoja nekadašnja ( ispravna) ideološka ubedjenja prodao da bi izlečio svoje komplekse večitog drugog čoveka i večitog posluška i kvaziintelektualca, i koji je spreman na sve samo da bi mu evropska gospoda odala priznanje na njegovoj sposobnosti.Medjutim sad se ne može ići nazad. „Ovo je sve normalno“ što bi rekao Muta Nikolić. Šta smo zamesili to ćemo i da jedemo.

P.S

 Onom nesrećiniku koji je isprozivao Vučkelu u udarnom terminu , savetujem da se slojevito obuče kad ga budu vodili u MUP na iformativni razgovor.Dakle minimum dva džempera, prsluk i perjana zimska jakna. Da bi ga ispitivanje manje bolelo.