Primitivac

I ko nakon svega onoga što se sinoć izdešavalo može i dalje da poriče da je Duci Simonović u pravu.Lično sam sve bliži onome što taj doktor filozofije i diplomirani pravnik, kome se godinama lepi etiketa ludaka i teoretičara zavere, već dugo ističe : sport je samo instrument u rukama mondijalista i globalista, kojim se neumorno radi na stvaranju novog svetskog poretka. Naše dugo putovanje u Jevropu, na koje više ne znamo ni kada ćemo niti kakvi ćemo stići , konačno je postalo obesmišljeno i demaskirano. U tu demokratsku Jevropu može se ući samo gladan, žedan, bez ličnog identiteta, bez osećaja pripadnosti državi u kojoj živiš, narodu čiji si deo. Dakle kao rob(ot), čija će jedina svrha postojanja biti da radom i rmbanjem otplaćuje stare kredite, i da od zelenaša iz raznih „evropskih fondova za pomoć“ uzima nove kredite, kako bi se na trenutak mogao kupiti lažni porodični mir, spokoj i egzistencija.

 

Ali ipak svaka čast Vučiću, jer je za samo nekoliko meseci svojim predanim radom uspeo da omogući da se mapa Velike Šiptarije zavijori u sred Beograda, pred širokim auditorijumom od oko 20.000 ljudi.Svaka čast Vučiću, jer mi smo krivi, mi smo ti koji na svake 4 godine ( nekada i ranije) izlazimo na birališta i opredeljujemo se za to šta ćemo biti u narednom periodu. A Srbija je na izdisaju od onda kada smo pucali u našu nacionalnu svest, kada smo se poput najgorih kockara, zaleteli da prodamo i uremimo sve ono što vredi , samo da bi  došli do keša da izbrišemo stare brljotine i izvadimo stare fleke.Kamatu na taj iznos plaćamo i danas. Zaista, Srbija sve više liči na okorelog kockara, koji je spičkao svoju crkavicu na trke pasa i na ruletu, pa sad trči od jednog do drugog zelenaša , i od zalagaonice do zalagaonice ,kako bi prodao i uremio i ono malo imovine što mu je ostalo. Jebeno je to što kockar uvek udari glavom od zid: neki završe u zatvoru, neki se ubiju, neki crknu sami od muke.Kockar umire, ali dug ostaje, a ostaje i potomstvo koji će taj dug nastaviti da vraća.

U Evropu u koju žurimo, brat albanskog premijera, zajedno sa vrlim međunarodnim diplomatama , u VIP ložu unosi daljinac kojim se upravlja onim letećim čudom , koje nam je tako verno predstavilo kako bi trebala izgledati Albanska država kroz par godina.Hapsimo kreativnog i duhovitog Šiptara, ali mu ipak ne možemo ništa , jer ga štiti USA pasoš koji je nosio u džepu pored daljinca. Kako uhapsiti američkog državljana, vaspitanog na osnovima čuvene američke demokratije, na idejama Prvog amandmana koji garantuje slobodu mišljenja i govora? On kao pripadnik američke države ima svako pravo da pokaže kako želi da izgleda njegova matična albanska država, i nemamo prava da ga sprečavamo da to javno pokazuje.Demokratija at her finest, kako bi se reklo.

Mi smo , sa druge strane trampili našu demokratiju za ulazak u Evropsku uniju. Da se, kojim slučajem u Tirani nad stadionom zaviorila mapa Srbije u granicama Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica, demokratske čike bi nam već pripretile sa jedno tri metra sankcija, a predsednik Toma bi morao da svoje intelektualne veštine stečene na naprednim master studijama iz oblasti ekonomije , koristi da se opet izvinjava jer se povampirila velikosrpska zver.

Još veći paradoks je praviti vojnu paradu, sa vojskom koja ne postoji.Jer mi već godinama nemamo vojsku, imamo samo cirkuzante čije se školovanje svodi na to da u ritmu gaze strojevi korak, stoje u vrsti pod konac i da napamet nabubaju koliki je prečnik cevi kalašnjikova. Zato je i onaj nesrećni Mitrović morao da lovi ono avionče po terenu, da skakuće kao zec, iako je svaki od dokonih pripadnika žandarmerije i vojske mogao da ga skine hicem iz pištolja. I to bi bilo potpuno opravdano, jer ekstremne situacije zahtevaju ekstremne mere.Kada Putin 16.oktobra bude postrojavao artiste i mažoretkinje u uniformama tzv. Vojske Srbije , svakako će morati da gleda u nebo, kako iz pravca Rumunije ne bi doleteo dron sa zastavom na kojoj piše KRIM JE UKRAJINA.

 Kada parada prodje, par dana ćemo da veličamo našu vojnu moć, bez obzira što nam se šiptarska gamad popišala i na ono malo nacionalnog ponosa koji nam je ostao.Moraćemo da se vratimo u svet u kome je poželjno biti peder, ali zato nije poželjno biti Srbin.U tamni vilajet Gospodara Vučića, koji je svoja nekadašnja ( ispravna) ideološka ubedjenja prodao da bi izlečio svoje komplekse večitog drugog čoveka i večitog posluška i kvaziintelektualca, i koji je spreman na sve samo da bi mu evropska gospoda odala priznanje na njegovoj sposobnosti.Medjutim sad se ne može ići nazad. „Ovo je sve normalno“ što bi rekao Muta Nikolić. Šta smo zamesili to ćemo i da jedemo.

P.S

 Onom nesrećiniku koji je isprozivao Vučkelu u udarnom terminu , savetujem da se slojevito obuče kad ga budu vodili u MUP na iformativni razgovor.Dakle minimum dva džempera, prsluk i perjana zimska jakna. Da bi ga ispitivanje manje bolelo.

U godini u kojoj su košarkaši postali viceprvaci sveta, vaterpolisti prvaci, u kome smo osvojili sila medalja u atletici i plivanju i u kojoj je Đovak odbranio prvo mesto na svetu, gledanje mečeva fudbalske reprezentacije dolazi kao pijenje špricera od prokisle smedrevke iz tetrapaka posle krkanja dobrog, masnog pečenja - može da ti pokvari užitak u jelu , ali ipak nastavljaš da piješ, jer pečenje i špricer se ne smeju odvajati.

Naši najbolji kotrljači lopte će u ovom ciklusu imati mnogo lakši zadatak nego prethodnih godina , jer je UEFA rešila da poveća broj učesnika zvaničnog turnira ( dva idu direktno , jedan kroz baraž), što ukazuje na to da na ovo prvenstvo neće ići samo oni koji ne žele i oni koji načisto nemaju veze sa fudbalom. Vrli činovnici organizacije koji se zove FSS i od kojih nemali broj ima određenog zatvorskog staža, dosetila se da pranje novca zarađenog kroz prodaju talentovane maloletne dece menažerskim agencijama i kroz talove sa mutnim građevinskim investirtorima oko izgradnje stadiona i kuća fudbala,  napravi tako što će drugi put u istoriji za selektora dovesti stranca. Stari lisac Tole je iz šešira izvukao Dika Advokata, jednog kouča sa solidnom reputacijom u evropskim fudbalskim krugovima, čiji je vrhunac karijere osvajanje UEFA kupa sa Zenitom godine 2008.

Sa stručne strane , ovakav razvoj situacije možda nije ni loš. Gotovo svi holandski treneri  kao svoj fudbalski spirtius movens ističu „totalni fudbal“legendarnog  Marinusa Mihelsa, pa će biti interesantno , kako će se ,i da li će se makar osnove tog sistema, primeniti na našu nogometnu kalakurdiju. Sa finansijske strane je evidentno da su se lihvari i računovođe iz saveza malo zajebucnuli, jer će Advokat evidentno da masno naplati svaki svoj minut proveden na klupi naše ekipe. Kako zbog proširenja završnog turnira više i nije neki podvig uspešno završiti kvalifikacije, ovu ekipu je za deseti deo uloženog novca mogao da nastavi da predvodi Ljubinko Drulović , a ostatak para je , recimo, trebalo uložiti za suzbijanje nezadovoljstva i nereda na tribinama-  platiti Soraji i Staniji da puše kurac navijačima i huliganima i tako im suzbiju nalet agresivnosti i besa kada Raća Petrović u nadoknadi vremena omaši prazan gol.

 

No kako se sirotinja uvek nije pitala oko velikih para , treba se vratiti na sportski deo priče. Šta mogu i koliko mogu naši u grupi u kojoj će se suočiti sa Portugalom, Danskom, Albanijom i Jermenijom?

                                                          SRBIJA

 

Kao prvo , veliko je olakšanje i zadovoljstvo , što kroz ove kvalifikacije ( nadam se) nećemo gledati Mihine vedete i nosioce igre Alena Stevanovića, Radovanovića, Krstičića, Fejsu i Šćepović braderse.Osnova našeg uspeha ponovo će da leži u defanzivi u kojoj će da caruje Bane Ivanović ( trenutno možda najkompletniji defanzivac sveta) po desnoj, Kolarov po levoj strani, dok će se na štoperima rotirati više igrača, u zavisnosti od toga hoće li Subotić promeniti mišljenje oko (ne ) igranja za nacionalni tim. Što se tiče golmanske pozicije , mišljenja sam da se treba forsirati mali Rajković, ako već težimo ka tome da dobijemo jednog kvalitetnog i pouzdanog golmana za šta Rajković i mentalno i tehnički ima štofa. Stojke već ulazi u godine kada naše fudbalere  boli kur da postaju bolji , već gledaju da izvuku neku finu lovu kako bi otvorili lokal u centru Begea i šibali kvalitetnu pičetinu do svoje pedesete.

Hronični nedostatak našeg fudbala već godinama je taj što se od Saše ilića nije proizveo igrač koji zna da pusti loptu u prazan prostor. Zbog toga će i Nemanja Matić na sredini imati nezahvalnu ulogu da distribuira lopte levo i desno u dubinu, a opet da krpi rupe koje nastaju kada Marković i Đuričić , u želji da naprave neki brazliski dribling , poklone loptu protivničkim veznjacima i otvore prostor za kontru.Sve će to izgledati teže kada se zna da mu direktni partneri neće biti Fabregas i Azar, već neki drugi ljudi.Na bokovima će najverovatnije biti Tadić i Marković.Tadić je već duže vreme jedini naš ofanizvni fudbaler koji iziskuje sve ono što moderni fudbal traži od ofanzinog veznog: tehnika, pravovremeni pas, solidna duel igra, prekid i završnica.Sa druge strane fleku na Markecov ogroman talenat jeste evidentan nedostatak kuglica u mudnoj kesi, usled čega  šanse ukazane u Liverpulu ne koristi onako kako bi trebao, već umesto driblinga i ubacivanja u prazan prostor , uglavnom muva loptu prvom do sebe. Ipak , njegova brzina i mobilnost je ono što će nam trebati, pa će najverovatnije biti utakmica kada će moći da smesti i dva gola.Šansu će da vrebaju i Jojić i Zoran Tošić, čak je moguć i scenario da Tošić zbog korektnih igara dobija šansu i pre Markeca.Ostatak veznog reda čine Gudelj i Ignjovski, isti tipovi igrača , koji će da ulaze zadnjih 15 minuta da bi sačuvalo eventualno vođstvo, dok će Đuričić možda konačno da dobije priliku da zaigra svoju prirodnu poziciju ofanzivnog veznog , nakon gomile Miharinih eksperimenata u kojima se kao najistureniji borio sa i po 15 kilograma težim štoperima i bekovima.

U napadu će se birati između Mitrovića i Đorđevića.I oni su dva mahom slična igrača, s tim što se čini da je Mitar ipak bolje rešenje, jer je mlađi a i u psihi ima elemente onog šabanskog i džukačkog karaktera, koji se u fudbalu tumači kao sportska drskost  i koji te stalno tera da se boriš i nadigravaš, da bi posle uspešnog poteza mogao da podjebavaš i provociraš protivničku half liniju.

                                                     JERMENIJA

 

Naš prvi protivnik spada u grupu onih fudbalskih velesila poput Azerbejdžana , Kazahstana i Estonije , koji su svoje najsvetlije trenutke doživeli upravo u mečevima sa nama. Te 2007. godine su uspeli da nas na svom terenu posrame i nateraju da odigramo samo 0:0 .Pogled na sastav Jermena nam u startu, sem par poznatih imena ništa ne govori. To su gospoda koja novce uglavnom zarađuju igrajući u ligama svoje bivše sovjetske braće, i u domaćem šampionatu, sa manje ili više uspeha.Tu je nezaobilazni golman Berezovski, stara kuka koja brani gol svoje države i u 40. godini i koji se već  18 godina odaziva pozivima raznih selektora.U sastavu je i Ajaksov propali talenat Edgar Manuharijan koji sada predvodi navalu Urala iz Jekaterinburga . Kako glavnog muda ekipe Mktarijana iz Borusije neće biti zbog povrede , to bi otprilike bilo to.

                                                      ALBANIJA

 

Ljuti Arbanasi su već sakupili tri boda sa gostovanja u portugalu i stavili do znanja da nisu za zajebanciju i podcenjivanje. Uglavnom , ovu ekipu čine deca regularnih Albanaca , jer je već poznato da potomci  arnautskih bauštelaca i vlasnika poslastičara u Ofenbahu , Dizeldorfu  i Beču , poput Džake, Šaćirija , Behramija i Mustafija igraju za neke druge, imućnije države. Ovako, u nedostatku veličina kakve su Igli Tare i Fatmir Vata, u Beogradu ćemo kao prvu zvezdu gledati Lorika Canu, prgavo kuče , koji je reputaciju zaradio kvareći igru i prebijajući protivničku navalu u Marseju i Laciju. U sastavu su još veteran cvajte Edmond Kaplani, nekadašnja dobra investicija na menadžeru iz 2006. godine, Hamdi Saljihi i stariji brat Granita Džake , Taulant, koji gorko plače jer nije imao kvalitet da igra za Švicu kao njegov bata. Sve to sa klupe predvodi Đani Di Bijazi, iskusni predstavnik Talijanske katenačo škole , jedan od onih stručnjaka koji karijeru provedu vodeći Ređinu , Empoli i Komo, dok im ne kapne neka unosna ponuda od neke egzotične zemlje.

                                                        DANSKA

 

Kao i sve skandinavske zemlje , i Danci imaju onaj nenametljivi kvalitet, jer ih u svakom kvalifikacionom ciklusu i ne primetiš po nekoj igri, ali kad baciš pogled na konačnu tabelu vidiš da su relativnio sigurno obezbedili uspeh.Danci imaju par ozbiljnih igrača i znaju da igraju na rezultat, pa ćemo, ako sve bude drugo u redu, sa njima morati da se koljemo da bi izbegli eventualni baraž.Ima tu zanimljivih likova poput Šmajhela Juniora koji je fino počeo da brani ove godine, pa Ager i Simon Kjer , kao štoperski tandem sa dovoljno iskustva, kojim kompenzuju neke rupe u kvalitetu . Na sredini će da rebuse rešava odlični Kristijan Eriksen iz Totenhema, a na boku će biti uvek konkretni Kron Deli, koji je odigrao perfektno protekli Euro.Ono što ih koči jeste što im je mentalno zaostali i fudbalski ograničeni Niklas Bentner prva i poslednja opcija u napadu , tako da je potreban udeo i čuda i truda kako bi Bentner bio konstantno efikasan i delotvoran u predstojećim mečevima.

                                                       PORTUGAL

 

Sve je bliži dan kada će Kristijano Ronaldo dići ruke od igranja za državni grb , jer postaje izvesno da je odustao da  rizikuje da mu neke fine čike iz Moldavije i Estonije izlome obe noge i pošalju u invalidsku penziju, pogotovo kad se uzme u obzir da Portugalci nikad ništa neće osvojiti na velikim takmičenjima. Upravo kada im skloniš Kristijana iz sastava, ovi momci postaju razularena horda koja šparta terenom kao muva bez glave van kakvog smišljenog cilja.To je zato što Nani ne može da bude Ronaldo, Kvarežma fudbal shvata kao laku zajebanciju, Karvaljo  ima jebenih 36 godina, a daleko unazad u ekipi ne postoji fubaler koji liči na špic igrača. Albanci su ih već mlatnuli u sred Aveira, a nije nemoguće da im usledi totalno pomrčenje, jer je izvesno da ih i mi i Danci možemo ispratiti sa par golova u mreži i pokunjene.Jedina dobra stvar kod njih je što im je za selektora umesto Manćinija , doveden podnošljivi  Fernando Santos. Sa Manćinijem bi sve ovo već ličilo na smehotresnu tragikomediju.